Kako nastaje glavobolja?

Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma koju većina ljudi iskusi tokom života i predstavlja bolne senzacije u predelu glave, lica i vrata. U zavisnosti od tipa glavobolje, njen nastanak može biti nagli ili postepen.

Glavobolja nastaje iz  struktura u glavi koje su osetljive na bol kao što su nervi mišića, krvnih sudova, sluzokože sinusa i zubnih struktura.Nervi osetljivi na bol se aktiviraju pod uticajem razlilitih faktora i šalju signale u vaš mozak koji se rezultiraju  bolom i nelagodnošću.

Koji su uzroci glavobolje?

 Glavobolja može biti simptom različitih stanja i bolesti. Uzroci glavobolje mogu biti mnogobrojni. Na razvoj glavobolje mogu da utiču:

• Neka druga zdrvstvena stanja i bolesti kao što su upala sinusa, povrede glave, prehlade i grip praćeni temperaturom i pospanošću.
• Ubrzan način života (preskakanje obroka, dehidratacija, upotreba alkohola, poremećen ritam spavanja)
• Faktori iz okoline poput vremenskih promena, zagađenosti, alergena
• Stres
• Prekomerna upotreba lekova ili propuštene doze, naročito kod starije populacije kod kojih je povećan broj morbiditeta, a samim tim i upotreba lekova
• Genetske predispozicije naročito kada su u pitanju glavobolje migrenoznog tipa
• Depresija i anksioznost

Simptomi glavobolje?

Simptomi glavobolje se razlikuju po jačini, lokalizaciji, intenzitetu i dužini trajanja u zavisnosti od tipa glavobolje. Jedni od najčešće prijavljenih simptoma jesu:

• Vrtoglavica
•  Mučnina i povraćanje
• Tup ili pulsirajući bol u glavi
•  Neraspoloženje i onesposobljenost za obavljanje različitih svakodnevnih obaveza

Lokalizacije glavobolje i njihove karakteristike?

*Glavobolje karakteristične po svojoj lokalizaciji bola su:

Migrenske glavobolje karakterišu ponavljajući napadi umerenog do jakog pulsirajućeg bola koji je lokalizovan u predelu desne ili leve polovine glave i slepoočno. Nelečeni napadi traju od 4 do 72 sata.

Drugi uobičajeni simptomi su:

• Povećana osetljivost na svetlost, buku i mirise
• Mučnina
• Povraćanje
• Rutinska fizička aktivnost, kretanje, pa čak i kijanje mogu pogoršati glavobolju

Migrene se obično javljaju ujutru, posebno nakon buđenja. Neki ljudi imaju migrene u predvidljivom ustaljenom vremenskom periodu, na primer pre menstrualnog ciklusa ili vikendom nakon stresne nedelje. Imaju jaku naslednu vezu.  Mnogi ljudi se osećaju iscrpljeno ili slabo nakon migrene ali su obično bez simptoma između napada.

Glavobolja tenzionog tipa je najčešća vrsta glavobolje. Njeno ime ukazuje na ulogu stresa i emocionalnog ili mentalnog sukoba u izazivanju bola i kontrakciji mišića vrata i vilice. Karakteristike bola su njegova obostrana lokalizacija, blage do umerene jačine, uglavnom nepulsirajući, osećaj pritiska ili stezanja u vratu ili glavi, kao da se kajiš zateže oko glave bez pogoršanja tokom fizičkih akitvnosti i kretanja. Apneja u snu takođe može izazvati glavobolje tenzionog tipa, posebno ujutru. Tipično za ovaj vid glavobolja je da se one povlače kada se period stresa ili srodnog uzroka završi.

Ciljna grupa ovih glavobolja su češće žene, nego muškarci, obično počinju u adolescenciji a svoj vrhunac dostižu u 30-tim godinama. Nisu povezani sa hormonima i nemaju naslednu vezu. Glavobolja se može javiti rano ujutru ili uveče, kada se očekuju sukobi na poslu ili kod kuće. Ostali uzroci uključuju fizičke položaje koji naprežu mišiće glave i vrata.

Autonomne trigeminalne glavobolje karakteriše jak bol u ili oko oka, na jednoj strani lica, ili nevoljne karakteristike na istoj strani kao što su crveno i suzno oko, spušteni kapak i curenje nosa. U okviru ovih glavobolja  najčešće izdvajamo:

• Klaster glavobolje-najteži oblik primarnih glavobolja, uključuje iznenadne i izuzetno bolne glavobolje koje se javljaju obično u isto doba dana i noći, tokom nekoliko nedelja, često bude ljude iz sna. Bol obično dostiže vrhunac 5 do 10 minuta nakon pojave i nastavlja sa tim intenzitetom do 3 sata. Neki ljudi doživljavaju nemir i uznemirenost, promene u srčanom ritmu i krvnom pritisku i kao i osetljivost na nemir, zvuk ili zvuk. Uglavnom počinju između 20. i 50. godine , češće se javljaju kod muškaraca nego kod žena, i češće kod pušača nego kod nepušača.

Razne primarne glavobolje koje nisu uzrokovane drugim poremećajima uključuju:

• Hronična dnevna glavobolja-konstantan, uglavnom umeren bol tokom celog dana na bokovima ili vrhu glave.
• Primarna ubodna glavobolja- karakteriše intentivan probadajući bol koji pogađa bez upozorenja i obično traje od 1 do 10 sekundi, obično se javlja u predelu oko oka.
• Hipničke glavobolje- napadi blagog do umerenog pulsirajućeg efekta i najčešće se osećaju sa obe strane glave, uglavnom bude ljude iz sna, česti tokom noći.

Vrste glavobolja?

Osnovna podela glavobolja, prema svom nastanku je na :
-primarne
-sekundarne

Primarne glavobolje se javljaju nezavisno i nisu uzrokovane drugim

zdravstvenim stanjem.

Primarni poremećaji glavobolje su podeljeni u 4 glavne grupe:

• Migrena
• Glavobolja tenzionog tipa
• Trigeminalne autonomne cefalgije (uključujući klaster glavobolju)
• Razne primarne glavobolje

Sekundarne glavobolje se javljaju kao posledica nekog  drugog zdravstvenog poremećaja i manje su učestalosti u odnosu na primarne glavobolje.

Neke od uzroka sekundarnih tipova glavobolja jesu:

• Tumor mozga
• Poremećaji krvnih sudova u mozgu, uključujući moždani udar
• Izloženost određenim supstancama ili alergenima
• Povrede glave
• Povećan intrakranijalni pritisak
• Zapaljenja izazvana infekcijama
• Curenje kičmene moždine
• Strkturne abnormalnosti glave, vrata i kičme
• Anksioznost i različiti psihijatrijski poremećaji

Kako se rešiti glavobolje?

Da bi se podvrgli lečenju glavobolje potrebno je da znamo uzrok odnosno šta je dovelo do njene pojave.Ne zahtevaju sve glavobolje posetu lekaru, u određenim slučajevima, kao što je primer kod glavobolja primarnog tipa,  moguće je primeniti nefarmakološke mere lečenja poput:

• Opuštanja kada god je to moguće (kod glavobolja izazvanih stresom)
• Promena životnih navika (redovan san, fizička aktivnost, redovni obroci i hidratacija)
• Psihoterapija
• Fizikalna terapija

Kod nekih tipova glavobolja lečenje nije moguće primenom nefarmakoloških mera pa se podrazumeva primena različitih medikamenata i lekova, što podrazumeva prethodan lekarski pregled, dok kod sekundarnih glavobolja lečenje će zavisiti od primarnog problema, jer glavobolje mogu biti posledica povreda glave, tumora ili različitih infekcija.